Bliži se kraj srednje škole i nastupa nova etapa školovanja – visoko obrazovanje, tj. fakultet. Svako ko je bio u situaciji da odlučuje o tome šta dalje zna da to nije jednostavna odluka. Nakon donošenja odluke, potrebno je početi sa spremanjem za upis odabranog fakulteta, što na samom početku ume da deluje zastrašujuće za buduće studente.
Privatni časovi najčešće predstavljaju jedan od prvih koraka koji učenici preduzimaju – časovi srpskog jezika, zatim engleskog jezika, matematike i drugih predmeta koji se najčešće polažu na prijemnim ispitima svakako jesu važna stavka, a u redovima koji slede naveli smo na šta još treba obratiti pažnju na samom početku spremanja za prijemni ispit.
Otvorena vrata – prilika da saznate što više o studiranju na željenom fakultetu
Sada već svaki fakultet (ili gotovo svaki) organizuje jednom u godini Dan otvorenih vrata, što je šansa potencijalnim studentima da zakorače na prag željenog fakulteta i saznaju što više o studiranju u datoj obrazovnoj ustanovi.
Tog dana zaposleni na fakultetu stavljaju se na raspolaganje mogućim studentima za sva pitanja i nedoumice, a velika prednost ovakvih prilika jeste i to što su tu i aktuelni studenti, koji zainteresovanima mogu preneti iskustvo studiranja iz prve ruke.
Iako je svačije iskustvo različito i pravi osećaj se tek može steći kada se u ulozi studenta sedne u amfiteatre i slušaonice, ovakav vid pribavljanja informacija i iskustava može biti dragocen, čak presudan, i može staviti tačku na mnoge dileme prilikom odlučivanja.
Prikupljanje informacija o izgledu prijemnog ispita i literaturi
Prvi korak nakon što se učenik opredeli za dalje školovanje jeste upravo informisanje o tome šta prijemni ispit obuhvata. Takav vid podataka sadrže sada sajtovi svih fakulteta, na njima se svi mogu blagovremeno informisati o svemu što je relevantno za pripremu.
Ono zbog čega su zvanični sajtovi fakulteta značajni jeste i to što upućuju na pravi izbor literature, što jeste polazna tačka za kvalitetnu pripremu. Pored spiska literature, važno je doći i do primera prijemnog ispita iz prethodnih godina, koji su najčešće objedinjeni u zbirkama testova i zadataka. Takvi priručnici ne treba da zamene udžbenike, ali su i te kako korisni da upute učenika kako da pristupi gradivu i na koji način da razmišlja prilikom usvajanja i obnavljanja istog.
Privatni časovi – da ili ne?
Kao što smo već spomenuli, danas je gotovo nezamislivo spremati se za tako važan ispit bez privatnih časova. To je i razumljivo s obzirom na to da je na mnogim fakultetima konkurencija značajna i da učenici žele sebi da osiguraju prolaz na prijemnom ispitu.
Privatni časovi su prilika da se optimizuje vreme učenika namenjeno pripremi i da se skrene pažnja na sve ono bez čega je nezamislivo postići dobar rezultat na prijemnom ispitu, što je od ogromnog značaja za učenike i doprinosi smanjenju stresa u vezi sa samim ispitom.
Pored toga, dodatnu sigurnost budućim studentima uliva činjenica da sa kvalitetnim predznanjem kreću u novu etapu školovanja. Privatni časovi su prilika da se utvrdi gradivo koje je sigurno baza za studiranje odabranog fakulteta, pa će i sam početak studiranja biti manje stresan nego kada je predznanje manjkavo.
Samostalni rad i obnavljanje su neizostavni
Naravno da je obavezno da učenik pored redovne nastave i privatnih časova izdvoji vreme da i samostalno prođe i utvrdi gradivo. Bez toga, korist od svega ostalog je minimalna jer svako znanje koje je sveže neće se zadržati u pamćenju ukoliko mu se ne posveti dodatno vreme.
Pored učenja, u proces spremanja mora se uračunati i vreme za obnavljanje. Najbolje je ako učenik samostalno obnavlja pređeno gradivo, a i na privatnim časovima povremeno dobije priliku da se priseti bitnih delova lekcija i proveri i njihovu primenu u praktičnim primerima.
Češća obnavljanja treba da budu jezgrovita, da sadrže kostur svake tematske jedinice, a povremeno vreme treba posvetiti i finesama, koje mogu da budu odlučujuće kada su u pitanju rezultati na ispitu, a samim tim i mesto na rang listi.
Ostvariti kontinuitet u spremanju
Kao i u mnogo čemu ostalom, i ovde je neophodno ostvariti i zadržati kontinuitet. Nepoželjno je praviti velike pauze iz nekoliko razloga: narušava se stečena ,,kondicija’’ za učenje, naučeno se zaboravlja, a vreme svakako prolazi.
Ma koliko da je nekada teško i naporno, još je teže nastaviti ukoliko uslede duži periodi bez učenja i obnavljanja. Kraće pauze i vreme za relaksaciju mogu da unaprede proces spremanja, da podstaknu učenika da bude još efikasniji i njih svakako treba upražnjavati.
Na kraju, i taj izazov prođe, a rezultat koji se ostvari ostaje upamćen jer je vrlo često presudan za dalji život. Treba biti istrajan i marljiv, a uspeh će neizostavno doći!