Ukoliko ste se raspitivali kako da na najbolji način zaštitite svoj telefon, sigurno se telefon sa Gorila Glass staklom izdvojio kao najčešća preporuka. Gorila Glass je posebna tehnologija koja čini staklo telefona otpornijim na oštećenja i na ogrebotine.
U pitanju je tehnologija koja je integrisana u fabrička zaštitna stakla određenih modela mobilnih telefona. Ona u kombinaciji sa dodatnim zaštitnim staklima za mobilne telefone predstavlja jedno od najnaprednijih rešenja na tržištu.
U pitanju je izdržljiv proizvod kompanije Corning iz Amerike, koji je tehnologiju Gorila Glass stakla prvi put primenio na mobilnom telefonu 2007. godine, i to na modelu originalnog iPhone-a.
Do kraja 2017. godine, više od 5 milijardi mobilnih uređaja na svetu je sadržalo Gorila Glass.
Ali kako je do toga uopšte i došlo?
Kako je nastala Gorila Glass tehnologija?
Sastav i neverovatna snaga Gorila Glass stakla
Gorila Glass je napravljen od materijala koji se zove alkal-aluminosilikat koji se dobija kada se spoje kiseonik, silikon i aluminijum.
Corning je ovaj materijal razvio 2005. godine sa ciljem da bude otporan na potencijalna oštećenja, ali isto tako lagan i tanak, što je rezultiralo njegovom debljinom od svega 0,4mm.
Snaga ovog proizvoda je rezultat razmene jona kojim se staklo izlaže tokom njegove proizvodnje. Proizvedeno staklo se potapa u posudu koja sadrži so. Jon kalijuma iz soli se zamenjuje sa jonima natrijuma iz stakla.
Naredna hemijska reakcija je odgovorna za snagu Gorila Glass stakla.
Nakon hlađenja stakla, dolazi do spajanja većih jona što rezultira slojem kompresije koji počinje na površini stakla. Upravo je ta kompresija odgovorna za ogromnu snagu stakla. Sloj kompresije sprečava ozbiljniji lom i ogrebotine prilikom pada mobilnog uređaja.
Razvoj Gorila Glass stakla od nastanka do danas
Kompanija Corning je 1960. godine eksperimentisala sa hemijski ojačanim staklom u okviru inicijative pod nazivom “Project Muscle”, što u prevodu znači “mišićavo staklo”. U narednih nekoliko godina, uspeli su da razviju to tkz. “Mišićavo staklo” koje je bilo jače i otpornije u odnosu na druga stakla.
Takav proizvod se koristio u vazhduhoplovnoj, automobilskoj, farmaceutskoj i vojnoj industriji sve do 90-tih godina 20. veka.
Gorila Glass 1 – pionir čuvenog zaštitnog stakla za mobilne uređaje
Godine 2005. urađen je eksperiment sa staklom kako bi se utvrdilo da li se ono može učiniti dovoljno tankim kako bi se koristilo i u potrošačkoj elektronici.
Iako je prva generacija bila spremna još početkom 2006. godine, tek će 2007. doživeti svoj prvi debi.
Čuveni Stiv Džobs, osnivač Apple kompanije, je 2007. godine zatražio posebno tanko i čvrsto staklo koje će biti sastavni deo njihovog novog, originalnog iPhone mobilnog telefona. Tako je nastao Gorila Glass 1 model.
Taj model je imao 1,5 mm debelo staklo i posebni premaz koji je sprečavao ostanak otisaka od prstiju i drugih mrlja na displeju.
Tokom prve generacije Gorila Glass je bio sastavni deo oko 250 mobilnih uređaja, da bi sve do 2010. godine bio sastavni deo 20% od ukupno svih proizvedenih telefona, što je podrazumevalo oko 200 miliona telefona širom sveta.
Gorila Glass 2 – tehnologija milijarde mobilnih telefona
Dve godine kasnije, 2012. pojavio se proizvod druge generacije, Gorila Glass 2. Rađeni su labaratorijski testovi koji su pokazali da Gorila Glass 2 tehnologija može da istrpi do 50 kilograma pritiska bez posledica pucanja.
Razlika između prve i druge generacije je između ostalog i u tome što je Gorila glass 2 20% tanji od onog iz prve generacije. Zahvaljujući tankom sloju stakla, omogućena je proizvodnja tanjih i lakših mobilnih telefona.
Čak 600 miliona uređaja je sadržalo Gorila Glass 2 tehnologiju koja je omogućavala odličnu zaštitu od potencijalnih ogrebotina i kvarova.
Gorila Glass 3 – velika otpornost stakla
Gorila Glass 3 je prvi put predstavljen u javnosti 2013. godine i imao je manju reflektivnost i manju podložnost mrljama od otisaka pristiju u odnosu na drugu generaciju. Pored toga, imalo je veću otpornost u odnosu na svoje prethodne generacije.
Sa Gorila glass 3 generacijom pojavila se i takozvana “Native Damage Resistance (NDR) tehnologija” koja je omogućila uređaju da bude otporniji na mnogo dublje ogrebotine. Čak 35 % je uspešnije podnosio razna oštećenja od svojih prethodnih verzija.
Godine 2014. se pojavilo antimikrobno Gorila staklo sa jonskim srebrom koje je bilo antibakterijsko.
Gorila Glass 4 – duplo jači model od svog prethodnika
Krajem 2014. godine pojavio se proizvod četvrte generacije Gorila Glass 4 koji je imao bolju otpornost na oštećenja u odnosu na njegove prethodnike. Gorila Glass 4 je dizajniran tako da ima ogromnu otpornost na kapi tečnosti.
Prema labaratorijskim istraživanjima, Gorila glass 4 verzija je bila duplo jača u odnosu na Gorila Glass 3 model.
Gorila Glass 5 – velika otpornost na pukotine prilikom pada
Gorila Glass 5 je prvi put iskorišćen na Samsung Galaxy Note-u 7 2016. godine koji je tad bio među najpopularnijim telefonima na svetu. Ova generacija je bila još više otporna na kapi u odnosu na prethodnu.
Prema izveštaju Corning kompanije, Gorila Glass 5 je preživeo pad sa visine od više od 1,5 metara.
Takođe, za Gorila glass 5 Corning tvrdi da može da spreči nastanak pukotina u 80% padova na tvrde površine sa visine veće od 1 metar.
Fantastično, zar ne?
Posle Gorila Glass 5 pojavio se Gorila Glass SR + koji je prvi put iskorišćen na Samsung S3 satu iste godine kao i Gorila Glass 5.
Gorila Glass 6 – poslednja generacija zaštitne tehnologije još jednom udvostručuje otpornost
Zamislite elektronski uređaj koji može da izdrži 15 uzastopnih padova sa visine od jednog metara? Iako zvuči neverovatno, Gorila Glass 6, poslednji model Corning kompanije je upravo dokazao da je tako nešto zaista moguće.
Poslednja generacija, Gorila Glass 6 je prvi put iskorišćena 2019. godine na telefonu Samsung Galaxy Note 10+ i prema istraživanjima, pokazao se duplo jačim u odnosu na model Gorila Glass 5.
Takođe. Gorila Glass 6 je uspešno prošao sve rigorozne testove Corning kompanije za otpornost na ogrebotine, fleksibilnost i zaštitu od udara.
Da li ste znali da se Gorila staklo koristi i u auto-moto industriji?
Pored industrije mobilnih telefona, Gorila staklo je pronašlo svoje mesto i u auto industriji. Kompanija Ford Motor je početkom 2016. godine objavila da će koristiti materijal Gorila za prednja i zadnja vetrobranska stakla na sportskom automobilu Ford GT.
Od 2017. godine se upotreba Gorila Glass stakla proširila i na ostale modele kao što su Jeep Wrangler i Ford F – 150.
Prednosti Gorila Glass stakla u odnosu na slične proizvode na tržištu
Gorila staklo ima posebnu, tkz. “Vikersovu tvrdoću” od 622’701.
Vikersova tvrdoća je metoda kojom se poštuje minimalna debljina uzorka i igra ključnu ulogu u kvalitetu proizvoda.
Alternativni, kokurentni proizvodi kao što je proizvedeni safir je veoma sličan Gorila staklu po svojoj snazi. Ipak, iako je u pitanju odličan i izdržljiv materijal, proizvedeni safir je izuzetno skup za proizvodnju.
Velika prednost Gorila Glass stakla jeste u tome što se ono može u potpunosti reciklirati i što je u skladu sa Direktivom o ograničenju opasnih tvari (RoHS).
Da li je onda potrebno dodatno zaštitno staklo pored fabričkog Gorila Glass stakla?
Iako je Gorila Glass staklo veoma otporno na fizička oštećenja i ogrebotine, nažalost ne postoji garancija da će vaš display biti u potpunosti zaštićen.
Pa kako onda zaštititi telefon na najbolji način?
Dodatna zaštita u vidu kvalitetnih zaštitnih stakla za mobilne telefone upotpunjenih sa premium maskicama koje možete pronaći u našem online shopu su iskrena preporuka.
Zbog čega?
Gorila Glass je napredna tehnologija koja sa svakom generacijom napreduje u pogledu otpornosti, a to sasvim sigurno “mora” da košta. Imajući u vidu kvalitet, zamena originalnog zaštitnog stakla na bazi Gorila Glass tehnologije može koštati jako puno, pogotovo za flagship mobilne telefone najpopularnijih brendova.
Kupovina zaštitnog stakla koje možete kupiti kod nas, za popularne modele brendova iPhone, Samsung, Huawei ili Xiaomi, kao i druge brendove mobilnih uređaja, višestruko može uštedeti novac i odstraniti glavobolju koju razbijeno staklo ili oštećenje displeja stvara!
Naš moto je u ovom slučaju: “Bolje sprečiti, nego lečiti!”.